Poslednjih godina sve češće čujemo vesti o mladim ljudima koji su doživeli infarkt ili neki drugi ozbiljan srčani problem. To nas iznenadi, jer infarkt i dalje povezujemo sa starijim životnim dobom.
Stres, nedostatak sna, pušenje, nepravilna ishrana i sve češća konzumacija energetskih i stimulativnih pića postali su deo svakodnevice. Velike količine kofeina i drugih stimulansa mogu izazvati ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak i poremećaje srčanog ritma, naročito kod osoba koje već imaju neotkrivene faktore rizika.
Tihi proces koji traje godinama
Infarkt miokarda najčešće nije iznenadan događaj, već posledica promena koje se u organizmu razvijaju godinama. Pravovremene laboratorijske analize mogu pomoći u otkrivanju faktora rizika mnogo pre pojave simptoma i omogućiti da se na njih reaguje na vreme.
Infarkt je najčešće završna faza ateroskleroze – procesa u kome se u zidovima krvnih sudova postepeno nakupljaju masnoće i stvaraju aterosklerotski plakovi. Vremenom oni sužavaju krvne sudove i smanjuju dotok krvi do srčanog mišića. Kada plak postane nestabilan i pukne, stvara se krvni ugrušak koji može potpuno da zatvori krvni sud. Tada nastaje infarkt miokarda.
Najvažnije je da se ovaj proces može prepoznati mnogo pre nego što se pojave prvi simptomi. Upravo zato preventivne laboratorijske analize imaju ogroman značaj.
Zašto danas više nije dovoljno znati samo vrednost holesterola?
Mnogi ljudi jednom godišnje odrede ukupan holesterol i veruju da su time proverili zdravlje svog srca. Međutim, ukupan holesterol predstavlja samo jedan deo slike.
Za precizniju procenu rizika preporučuje se kompletan lipidni status koji obuhvata:
- ukupan holesterol
- LDL („loš“) holesterol
- HDL („dobar“) holesterol
- trigliceride
- ApoB (apolipoprotein B)
- remnant holesterol
Posebno je značajan ApoB, jer pokazuje broj aterogenih čestica koje učestvuju u stvaranju aterosklerotskog plaka. Kod dve osobe sa istim LDL holesterolom rizik može biti potpuno različit upravo zbog različitog broja ovih čestica.
Sve više pažnje privlači i lipoprotein(a) – Lp(a), genetski uslovljen faktor rizika ,čije povišene vrednosti značajno povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Analize koje dopunjuju procenu rizika
Pored lipidnog statusa, korisno je odrediti i:
- glukozu i HbA1c – procenu metabolizma šećera
- hs-CRP – marker hronične upale koja učestvuje u razvoju ateroskleroze
- homocistein – kod osoba sa porodičnim opterećenjem ili drugim faktorima rizika
- folnu kiselinu – koja učestvuje u njegovom normalnom metabolizmu
Kombinacija ovih analiza pruža mnogo potpuniju sliku kardiovaskularnog rizika.
Kome se preporučuju preventivne analize?
Povišen holesterol ne boli. Zbog toga mnogi prvi put saznaju da imaju problem tek nakon infarkta ili moždanog udara. Stoga, preventivne analize su korisne svima, a posebno osobama koje imaju povišen krvni pritisak, dijabetes ili predijabetes, povišene masnoće u krvi, višak kilograma, puše, nedovoljno su fizički aktivne ili imaju bliskog člana porodice koji je u mlađem životnom dobu imao infarkt ili moždani udar.
Prevencija počinje dok se osećate dobro
Najveći broj infarkta mogao bi da se spreči pravovremenim otkrivanjem faktora rizika i njihovom kontrolom. Laboratorijske analize ne mogu da predvide tačan trenutak kada će doći do infarkta, ali mogu da pokažu da li se u organizmu već razvijaju promene koje povećavaju verovatnoću njegovog nastanka. Zato preventivni pregled ne treba da bude reakcija na simptome, već navika.
Jer srce najčešće ne upozorava na vreme. Krv – često može.